Ma dernière tribune dans Politika, le plus important quotidien de Serbie.

Рећи ћу да је недопустиво уцењивање и да се ЕУ меша у унутрашње ствари Србије, позваћемо ЕУ да престане да то чини и да поштује слободу и суверенитет држава

Европска унија жели да наметне своје мишљење и своје ставове. Она врши притисак на Србију и условљава је како би кренула даље на том путу евроинтеграција. Први услов је да призна Косово, други да напусти своје сународнике у БиХ, трећи да прекине комерцијалне и друге односе са својим „рођацима и пријатељима”, то јест са Русијом. То је нешто што је неприхватљиво. Србија није чланица, тек је кандидат за чланство у ЕУ. Према томе, унија не може да јој намеће шта она треба да ради. Друга ствар, то је повреда суверенитета једне државе. ЕУ жели да се меша у унутрашње ствари једне државе, а то је оно што је недопустиво, каже Жан-Лин Лакапел, француски европосланик из групе Идентитет и демократија (ИД), посланик у парламенту Француске и портпарол Националног окупљања Марин ле Пен, поводом управо објављеног Годишњег извештаја Европске комисије о напретку Србије.

Лакапел је члан Одбора за спољне послове у ЕП и члан парламентарног Одбора за стабилизацију и придруживање ЕУ у преговорима са Србијом и у том својству је од 11. до 13. октобра боравио у Србији на позив народног посланика Јована Палалића из Српске народне партије. У сусретима с бројним члановима Народне скупштине и владе Лакапел се обавестио о актуелним приликама у Србији, нарочито о позицији Београда у вези с питањем Косова и Метохије и о стању пута ка чланству у ЕУ.

У разговору за „Политику” каже да ће се у европским форумима борити за интересе Србије, а о Србији ће говорити и на седници ЕП у среду. На питање шта ће да каже том приликом одговара да ће бити портпарол интереса Србије.

– Рећи ћу да је недопустиво такво уцењивање, да је недопустиво да се ЕУ меша у унутрашње ствари Србије и да поставља такве услове Србији на њеном путу ка ЕУ. Позваћемо ЕУ да престане да се меша у унутрашње ствари других земаља, у оне ствари које њу не треба да интересују и позваћемо је да поштује слободу и суверенитет других земаља. У току тог говора у ЕП подсетићу и државног секретара САД Блинкена да не треба да се меша у унутрашње ствари ЕУ. Такође ћу их подсетити да Србија, коју је бомбардовао НАТО, сада не жели да подржи исти тај НАТО. Да Србија која је десет година била под санкцијама просто не жели да сада намеће санкције пријатељској Русији. Подсетићу их такође да Србија има историјске везе са Русијом, да је Русија та која брани српске интересе у УН када је у питању Косово и да је сасвим разумљиво да Србија не жели да сада изда Русију и да јој наметне санкције. Србија има право, с обзиром на то да 100 одсто зависи од руског гаса, да се бори за своје економске и енергетске интересе – истиче Жан-Лин Лакапел.

Ви говорите о угрожавању нашег суверенитета, али у Србији се често може чути став да морамо да прихватимо правила клуба у који желимо да се учланимо, Европске уније. Где је граница, која правила да прихватамо, а која не?

Управо је то главно питање и главни парадокс Европске уније. Данас је ЕУ заправо федерација и ми се противимо том концепту. Ми желимо да то буде једна велика Европа, састављена од држава, од нација, које су слободне и суверене. Оно што је била почетна идеја ЕУ, то се изгубило, то више не постоји, тако да ЕУ данас себи даје за право да се меша у неке ствари које просто нису у њеном ресору. То је чинила са Пољском, па са Мађарском, сада то ради са Србијом у оквиру тог процеса интеграције. Ми мислимо да државе у оквиру ЕУ треба да буду независне и слободне, да велика државна питања, као што су рецимо имиграција или одбрана, могу самостално да решавају, суверено, без мешања других страна. Данас је ЕУ врло лицемерна и навешћу вам два примера за то. Први, ЕУ дозвољава изузеће Мађарској, која је потписала споразум на десет година о увозу руског гаса, а с друге стране, спречава Србију да то исто ради. Други, под изговором да је Русија напала Украјину и да тамо води рат, ЕУ више не жели да комуницира с том земљом, нити да с њом одржава односе, а с друге стране, председница ЕК Урсула фон дер Лајен преговара о увозу енергената из Азербејџана који бомбардује најстарији народ на свету, Јермене. Шта да вам кажем, гас и нафта које ми увозимо у ЕУ – увозимо из Русије, само то иде преко Индије и Кине.

Како онда Србија да се постави у наредном периоду? Претпостављам да не мислите да треба сами да прекинемо или да замрзнемо приступне преговоре са ЕУ?

Мислим да је позиција коју има председник Александар Вучић једна добра позиција, да има добар став, који је врло мудар и одмерен. Како сам рекао и саговорницима овде у Београду, ја сам ваш портпарол у ЕУ и покушаћу да објасним вашу позицију, став Србије. Став Србије није агресиван, то је сасвим легитиман став и потребно је да људи схвате шта се заправо дешава. Сада, ако ме питате за савет шта да радите – не могу да вам га дам. Јер основни принцип који ја поштујем је немешање у туђе ствари. Србија је суверена земља и треба да ради оно што жели да ради. Дакле, Србија није чланица ЕУ, она има један став који је уравнотежен, који је правичан и који је потпуно легитиман. С друге стране, Србија би могла да одигра једну важну улогу у вези с ратом у Украјини, с обзиром и на њено искуство, и на геополитички положај. Она би могла да има важно место за преговарачким столом. Видимо да конфликт у Украјини потпуно измиче контроли, врло смо близу почетка трећег светског рата, а има пуно оних који доливају уље на ватру. Прва међу њима је Урсула фон дер Лајен, која стално заговара и прича да је једино могуће решење – војно решење. С друге стране, САД имају интерес не само да дестабилизују и поделе Европу него да је и униште. Имате и Макрона који јавно заговара мир, а с друге стране шаље топове „цезар” и разне пројектиле на ратишта у Украјину. И имате Марин ле Пен, која је дала добру идеју – да се хитно одржи мировна конференција на којој ће се преговарати о заустављању рата. Дакле, није важно с које стране агресија долази, агресија мора бити заустављена. А рат се може зауставити само преговарањем. И зато кажем, Србија би могла да буде актер у тим мировним преговорима. Јер ко је овде главна жртва? Европски народи. Европски народи су ти који плаћају цене које су отишле у небо, цене нафте, гаса, електричне енергије.

Каква су искуства Француза с последицама увођења санкција Русији, после више од пола године?

С једне стране имате оне који владају, с друге стране имате народ. Они који владају прате своју идеологију и чак и ако постану свесни тога да су погрешили, они неће то да признају и рећи ће да су у праву. Бићемо следеће недеље у ЕП, већ сам то поменуо, и ЕК ће од нас тражити да уведемо нови пакет санкција Русији. То неће ничему служити. Већ сам рекао, највећа жртва целе ове приче су народи, а поготово француски народ, јер француски народ је у овом тренутку у веома тешкој ситуацији. Макрон је крив, прво, јер је уништио нуклеарни сектор, који је некада био веома јак, а сада у потпуности зависимо од Русије и од других земаља које имају енергетске ресурсе. Друго, због тога што је увео санкције Русији, а то је довело до дивљања цена. Ми смо некада били шеста земља на свету када су у питању енергенти, сада то више није случај. Ми за неколико седмица нећемо више имати уопште гас и електричну енергију. Знате да се заговара да се ниво топлоте у становима одржава на 19 степени, да ће интернет да буде ноћу искључен, да ће бојлери да буду искључени од 12 до 14 часова… Један од пет Француза неће бити у стању да плаћа грејање. Десет милиона Француза је сада у тешкој ситуацији. Следеће године ће настати проблем са храном. Државна помоћ која је до сада постојала биће укинута. То све показује до које мере је влада неодговорна, али имате народ који почиње да се буди, који схвата да санкције неће зауставити рат. Санкције су, с друге стране, само обогатиле Русију. Видите колико је рубља напредовала, а Путин је нашао друге савезнике, окренуо се Кини, Индији, Саудијској Арабији, Африци.

Како мислите да ће се завршити ово геополитичко превирање, како ће изгледати свет после смиривања тла?

Све указује на то да ЕУ није способна да управља овим сукобом који се одиграва пред вратима Европе. Први циљ формирања Европске уније на почетку је био заправо да се избегну нови ратови на европском тлу. Други циљеви су били да се смањи незапосленост, да се ради на економском и привредном развоју, да се повећа безбедност. Све је сада супротно. Имате огромну имиграцију, велику незапосленост, предузећа која су делокализована, рат, тероризам. И то је заправо исламски тероризам с којим се поготово Француска суочава, али видимо и све остале земље ЕУ. То су проблеми који ће само расти и ми у нашој странци мислимо да ЕУ треба да се промени изнутра. За две године ћемо имати изборе за ЕП и то ће бити прилика за буђење патриота. За сада нисмо тако бројни, али се надамо да ће се ситуација променити. Видите шта се недавно догодило у Шведској, шта се само пре неколико дана догодило у Италији… Код нас у Француској Национално окупљање има 89 посланика и то је историјски успех наше партије. Све се мења. Видећемо да окупимо партије из других земаља, да направимо једну велику коалицију, рецимо с нашим колегама из Мађарске, Шпаније, Португалије, Пољске, у оквиру посланичке групе ИД. Настојаћемо да будемо прва и најјача опозиција овој данашњој Европској унији која заправо настоји да уништи народе као такве, уместо да им дозволи да буду слободни и суверени.

План Париза и Берлина је уцена

Да ли сте током посете Србији сазнали нешто ново у вези с питањем КиМ?

Могу да кажем да сам веома срећан што сам у делегацији ЕП за Србију јер сам то и желео. Веома ми је блиска тема, волим Србију и могу да кажем да сам референтна особа, којој се у оквиру посланичког клуба ИД обраћају по питању Србије. Овде сам већ био пре отприлике годину и по дана. Имам намеру да посетим и БиХ и Косово, да се опет вратим у Београд, да саслушам људе, јер је то начин да разумем проблематику. Захваљујући сусретима које сам имао ових дана сазнао сам више о тренутним околностима, о актуелној проблематици и мислим да је то основа за одбрану интереса Србије. Наравно, ја нисам Србин, то нису моји сопствени интереси, али оно што ја желим да браним то је – правда, то је добро, то су људи, односно народи и суверенитет земаља. У новембру ће Јован Палалић доћи у Париз, срешће се с неким политичким чиниоцима, то ће бити прилика и за њега да пренесе оно што се догађа у Србији и да да своје виђење ствари. То је један од начина да се бране интереси једне земље.

Управо се појавио план Париза и Берлина који се своди на то да се Београд не противи уласку Косова у међународне организације, па и у УН, а Србији ће бити убрзан пут ка ЕУ, вероватно уз неку финансијску потпору? Да ли мислите да је то добар план за Србију?

За мене је то уцена. Међутим, одмах да кажем да не могу да одговорим на то питање зато што би то опет било мешање у унутрашње ствари једне земље. Србија је слободна земља која ће слободно да одлучи о томе коју позицију ће заузети и коју одлуку ће донети. Ипак има нешто што ћу себи дозволити да вам сугеришем. А то је да мислим да би требало да Србија и Француска много боље и више сарађују на економском плану. Француска је друга економска сила у ЕУ, а 10. добављач и 16. клијент Србије. Не разумем зашто је то тако, зашто је Француска одсутна са српског тржишта, зашто би пре Француске ту били Италија, Аустрија, Белгија… Мада, морам да кажем, није Србија то желела, чуо сам да је изгледа Француска провоцирала такав однос снага. Због тога ћу поставити и питања која се односе на економску сарадњу.