Réforme des traités européens : le coup d’État fédéraliste !

Réforme des traités européens : le coup d’État fédéraliste !
Réforme des traités européens : le coup d’État fédéraliste !

Retrouvez ma Tribune dans Boulevard Voltaire sur la réforme des traités européens et le coup d’État que mène Bruxelles sur la souveraineté de nos Nations !

Lors de sa session plénière de novembre 2023, le Parlement européen a voté un rapport pour demander une révision des traités européens, qui tend à la dissolution des nations.

Bien que ce rapport soit, pour le moment, uniquement théorique, il démontre tout de même les projets de ceux qui nous gouvernent, et sur qui Emmanuel Macron est totalement aligné.

Le rapport a d’ailleurs été rédigé par le Belge Guy Verhofstadt, partisan acharné de la destruction des nations et allié des députés macronistes au Parlement européen. C’est ce même Verhofstadt qui a ouvert en grand les vannes de son pays à la submersion migratoire quand il était Premier ministre de la Belgique et qui, alors qu’il dirigeait l’Union européenne, a poussé de toutes ses forces en faveur de l’adhésion de la Turquie à l’Union européenne au motif que « l’Europe n’a pas vocation à être un club chrétien ».

Ce rapport est issu de la « Conférence pour l’avenir de l’Europe » qui, exactement comme les « grands débats » d’Emmanuel Macron en France, n’a été qu’une conférence fantoche dirigée de A à Z par l’Union européenne, où les conclusions étaient préparées à l’avance et où les participants, tirés au sort, se sont laissés impressionner et mener en bateau par les experts de Bruxelles, leur vocabulaire et leurs chiffres.

Le rapport révèle l’objectif de Macron et de ses amis : faire disparaître définitivement la souveraineté française pour la noyer dans un État européen.

D’abord au niveau officiel : le rapport demande que le président de la Commission européenne devienne purement et simplement le « président de l’Union », alors qu’il n’est pas élu et n’a aucune légitimité démocratique.

Ensuite, en privant de tout pouvoir les États : le texte réclame la suppression du vote à l’unanimité au sein de l’Union européenne. L’unanimité était jusqu’ici indispensable pour toutes les décisions budgétaires, de politique étrangère ou de défense et de sécurité. Cela garantissait que, dans ces domaines hautement stratégiques, les décisions convenaient à tous les États et respectaient leurs intérêts. Avec la fin de l’unanimité, l’Union européenne pourra ignorer l’opinion de la moitié des États et prendre des décisions contraires à leur volonté ou à leurs intérêts. Les autres types de vote au sein de l’Union européenne (majorité simple et « majorité qualifiée ») seront également modifiés pour arriver au même résultat : mépriser jusqu’à la moitié de l’avis des pays membres.

Les conséquences pratiques seraient la disparition de la diplomatie française et la fin de notre souveraineté en matière de défense. Car le rapport demande, en plus du reste, la création d’une armée européenne, composée des différentes armées nationales, et de mettre en commun les entreprises, industries et matériels de guerre européens sous la direction de l’Union européenne. Et comme chacun sait que c’est l’Allemagne qui dirige l’Union européenne, cela permettra à l’Allemagne de mettre la main sur la force militaire française (la seule qui soit puissante en Europe) et, surtout, sur notre force de frappe nucléaire.

À la lumière de ce rapport, on comprend mieux les décisions d’Emmanuel Macron, comme la suppression du corps diplomatique, qui détruit notre réseau diplomatique, ou encore la fusion programmée de l’industrie française de défense dans un ensemble européen, au risque de donner à l’Union européenne l’accès à tous nos brevets technologiques exceptionnels (Rafale, Puma, Leclerc…) que nous avons obtenus grâce à notre génie et à notre travail, et que l’Europe récupérerait sans rien faire.

Le but final est clair et a été avoué à de très nombreuses reprises : c’est d’imposer un État européen unique à la place des nations européennes.

Enfin, le rapport répète une nouvelle fois les folies idéologiques de l’Union européenne, dont la théorie du genre, en demandant que les traités éliminent toute mention des hommes et des femmes et parlent seulement des « genres » à la place.

C’est bien la preuve que ce projet est avant tout inspiré par une propagande mondialiste qui vise à détruire les fondements mêmes de notre civilisation européenne.

Lors des élections européennes, le 9 juin 2024, les peuples européens, en élisant au Parlement européen le plus grand nombre possible de députés patriotes, pourront s’opposer à l’horrible rapport Verhofstadt, qu’il faudrait d’ailleurs plutôt appeler Macron-Verhofstadt, car il est parfaitement conforme, dans le fond comme dans la forme, à la volonté d’Emmanuel Macron, pour qui la France est insignifiante et qui se rêverait bien en « président de l’Union européenne ».

Mes dernières tribunes dans Politika, le plus important quotidien de Serbie

Retrouvez mes dernières tribunes dans Politika, le plus important quotidien de Serbie.

Haut-Karabakh, le grand projet pan-turcique d’Erdogan

Tribune de Jean-Lin Lacapelle

Ma dernière tribune parue dans ValeursActuelles.

Le moins que l’on puisse dire, c’est que la disparition annoncée de ce territoire arménien et de sa population n’embrase pas l’émotion des “grandes consciences” occidentales, s’indigne Jean-Lin Lacapelle, député européen du Rassemblement national.

Dans le Haut-Karabakh, territoire peuplé d’Arméniens depuis la nuit des temps qui a vu ce peuple devenir la première nation chrétienne de l’histoire, la population est jetée sur les chemins de l’exil du fait d’une véritable opération d’épuration ethnique conduite par l’Azerbaïdjan.

En 1991, conformément au droit des peuples à disposer d’eux-mêmes, ce territoire historiquement et légitimement arménien avait demandé son rattachement à l’Arménie – ou, plutôt, son retour à sa patrie originelle.

Car le Haut-Karabagh fut rattaché, de façon totalement arbitraire, à la République soviétique d’Azerbaïdjan en 1921 par les communistes. Il s’agit là d’une fourberie dont l’Union soviétique a usé et abusé pour rendre les indépendances de ses États satellites difficiles et porteuses de conflits programmés.

Dans son offensive, relancée depuis deux ans, et qui n’épargne pas les civils, l’Azerbaïdjan bénéficie du soutien du régime islamiste d’Erdogan, qui lui fournit sans limites armements, drones et même combattants islamistes en droite provenance de Syrie.

Le projet azéri est clair : éliminer toute trace de présence arménienne dans le Haut-Karabagh, en liquidant la présence du peuple arménien et en détruisant des églises et monastères vieux de plusieurs siècles, voire de plus d’un millénaire.

La Turquie d’Erdogan, son sinistre complice, avait donné le ton avec l’ignoble génocide arménien de 1915, qu’elle nie encore aujourd’hui plus que jamais.

Mais si le régime de Bakou, flanqué de celui d’Ankara, peut agir ainsi en toute impunité depuis deux ans, c’est que l’Union européenne, et singulièrement la présidente de la Commission européenne, Ursula von der Leyen, lui a donné un véritable permis de tuer, de déporter, de détruire.

En passant un contrat massif d’importation de gaz avec l’Azerbaïdjan de son propre chef, Ursula von der Leyen porte une responsabilité écrasante dans le drame qui se déroule sous nos yeux au Haut-Karabagh. Oui, la présidente de la Commission européenne porte le sang des Arméniens sur ses mains.

Et on sait que le couple infernal turco-azéri ne s’arrêtera pas au Haut-Karabagh. L’Arménie elle-même est menacée par des incursions régulières de l’armée de Bakou. Le grand projet pan-turcique d’Erdogan et de ses comparses, qui vise à établir une continuité territoriale entre les territoires turciques, de la Turquie au Kirghizistan, passe par la mise au pas de l’Arménie, qui sépare la Turquie de l’Azerbaïdjan.

Ce sera d’abord l’extorsion d’un couloir territoriale le long de la frontière iranienne. Mais, peut-être, aussi, demain, un second génocide arménien pour supprimer totalement l’obstacle : perspective atroce, mais non invraisemblable, puisque celui de 1915 est toujours nié par Ankara.

Porteur d’une résolution au Parlement européen sur le Haut-Karabagh au nom du groupe Identité et Démocratie, je tiens à apporter tout mon soutien au peuple arménien.

Et à l’assurer que les combats de nos compatriotes d’origine arménienne, admirables tant par la culture de leurs racines très profondes que par leur assimilation à notre pays, seront aussi toujours les nôtres.

Лакапел: ЕУ неправедно строга према Србији, Срби на КиМ трпе агресију

Tribune de Jean-Lin Lacapelle

Ma dernière tribune dans Politika, le plus important quotidien de Serbie.

БРИСЕЛ – Посланик Европског парламента Жан-Лин Лакапел оценио је данас да ЕУ према Србији има неправедно строг однос и да на Београд врши неосноване притиске да уведе санкције Русији и призна независност тзв. Косова.

„Узимајући у обзир пријатељство, историју и изузетно блиске односе, како између Француске и Србије, тако и између Србије и Европе, сматрамо да је Србија озбиљан кандидат за чланство и ми ћемо то чланство подржати », рекао је Лакапел.

Посланик ЕП из Групације идентитет и демократија је оценио да Европска унија према Србији има изутетно строг однос и да врши притисак на Србију преко два механизма, од којих се један односи на присиљавање Београда да уведе санкције Русији, а други на признавање независности тзв. Косова.

Лакапел наводи да може да разуме осуде Москве из ЕУ због руске инвазије на Украјину, али да не може да разуме да се Србија која је 10 година била под санкцијама, присиљава да исте такве санкције уведе историјским пријатељима.

„Други проблематични аспект је притисак који Европска унија врши када је у питању признавање Косова, како би се Србија сутра прикључила ЕУ. Чини ми се да овде имамо једну правду која функционише у две брзине », рекао је Лакапел.

Он је изразио забринутост због актуелне ситуације на КиМ и положаја у којем се налазе Срби у покрајини, који, како је навео, трпе значајне провокације и агресију привремених приштинских институција.

Лакапел је такође нагласио да разуме да Србија не може да призна независност тзв. Косова, које је, како је рекао,  »историјска колевка » Србије.

Подсећајући да је дијалог између Београда и Приштине прекинут, Лакапел је изразио наду да ће доћи до помака и да ће међунардона заједница извршити притисак на Приштину након што је схватила да су избори за градоначелнике на северу КиМ били недемократски.

Српски градоначелници су удаљени на основу избора на којима је излазност била мања од три одсто, што је апсолутно недемократски. Међународна заједница је то схватила. што ме радује. Надам се да ће притисак који ће наметнути косовским властима променити ствари », додао је.

Француски посланик уздрмао Европу: Оставите Србију на миру

Tribune de Jean-Lin Lacapelle

Ma dernière tribune dans Politika, le plus important quotidien de Serbie.

Рећи ћу да је недопустиво уцењивање и да се ЕУ меша у унутрашње ствари Србије, позваћемо ЕУ да престане да то чини и да поштује слободу и суверенитет држава

Европска унија жели да наметне своје мишљење и своје ставове. Она врши притисак на Србију и условљава је како би кренула даље на том путу евроинтеграција. Први услов је да призна Косово, други да напусти своје сународнике у БиХ, трећи да прекине комерцијалне и друге односе са својим „рођацима и пријатељима”, то јест са Русијом. То је нешто што је неприхватљиво. Србија није чланица, тек је кандидат за чланство у ЕУ. Према томе, унија не може да јој намеће шта она треба да ради. Друга ствар, то је повреда суверенитета једне државе. ЕУ жели да се меша у унутрашње ствари једне државе, а то је оно што је недопустиво, каже Жан-Лин Лакапел, француски европосланик из групе Идентитет и демократија (ИД), посланик у парламенту Француске и портпарол Националног окупљања Марин ле Пен, поводом управо објављеног Годишњег извештаја Европске комисије о напретку Србије.

Лакапел је члан Одбора за спољне послове у ЕП и члан парламентарног Одбора за стабилизацију и придруживање ЕУ у преговорима са Србијом и у том својству је од 11. до 13. октобра боравио у Србији на позив народног посланика Јована Палалића из Српске народне партије. У сусретима с бројним члановима Народне скупштине и владе Лакапел се обавестио о актуелним приликама у Србији, нарочито о позицији Београда у вези с питањем Косова и Метохије и о стању пута ка чланству у ЕУ.

У разговору за „Политику” каже да ће се у европским форумима борити за интересе Србије, а о Србији ће говорити и на седници ЕП у среду. На питање шта ће да каже том приликом одговара да ће бити портпарол интереса Србије.

– Рећи ћу да је недопустиво такво уцењивање, да је недопустиво да се ЕУ меша у унутрашње ствари Србије и да поставља такве услове Србији на њеном путу ка ЕУ. Позваћемо ЕУ да престане да се меша у унутрашње ствари других земаља, у оне ствари које њу не треба да интересују и позваћемо је да поштује слободу и суверенитет других земаља. У току тог говора у ЕП подсетићу и државног секретара САД Блинкена да не треба да се меша у унутрашње ствари ЕУ. Такође ћу их подсетити да Србија, коју је бомбардовао НАТО, сада не жели да подржи исти тај НАТО. Да Србија која је десет година била под санкцијама просто не жели да сада намеће санкције пријатељској Русији. Подсетићу их такође да Србија има историјске везе са Русијом, да је Русија та која брани српске интересе у УН када је у питању Косово и да је сасвим разумљиво да Србија не жели да сада изда Русију и да јој наметне санкције. Србија има право, с обзиром на то да 100 одсто зависи од руског гаса, да се бори за своје економске и енергетске интересе – истиче Жан-Лин Лакапел.

Ви говорите о угрожавању нашег суверенитета, али у Србији се често може чути став да морамо да прихватимо правила клуба у који желимо да се учланимо, Европске уније. Где је граница, која правила да прихватамо, а која не?

Управо је то главно питање и главни парадокс Европске уније. Данас је ЕУ заправо федерација и ми се противимо том концепту. Ми желимо да то буде једна велика Европа, састављена од држава, од нација, које су слободне и суверене. Оно што је била почетна идеја ЕУ, то се изгубило, то више не постоји, тако да ЕУ данас себи даје за право да се меша у неке ствари које просто нису у њеном ресору. То је чинила са Пољском, па са Мађарском, сада то ради са Србијом у оквиру тог процеса интеграције. Ми мислимо да државе у оквиру ЕУ треба да буду независне и слободне, да велика државна питања, као што су рецимо имиграција или одбрана, могу самостално да решавају, суверено, без мешања других страна. Данас је ЕУ врло лицемерна и навешћу вам два примера за то. Први, ЕУ дозвољава изузеће Мађарској, која је потписала споразум на десет година о увозу руског гаса, а с друге стране, спречава Србију да то исто ради. Други, под изговором да је Русија напала Украјину и да тамо води рат, ЕУ више не жели да комуницира с том земљом, нити да с њом одржава односе, а с друге стране, председница ЕК Урсула фон дер Лајен преговара о увозу енергената из Азербејџана који бомбардује најстарији народ на свету, Јермене. Шта да вам кажем, гас и нафта које ми увозимо у ЕУ – увозимо из Русије, само то иде преко Индије и Кине.

Како онда Србија да се постави у наредном периоду? Претпостављам да не мислите да треба сами да прекинемо или да замрзнемо приступне преговоре са ЕУ?

Мислим да је позиција коју има председник Александар Вучић једна добра позиција, да има добар став, који је врло мудар и одмерен. Како сам рекао и саговорницима овде у Београду, ја сам ваш портпарол у ЕУ и покушаћу да објасним вашу позицију, став Србије. Став Србије није агресиван, то је сасвим легитиман став и потребно је да људи схвате шта се заправо дешава. Сада, ако ме питате за савет шта да радите – не могу да вам га дам. Јер основни принцип који ја поштујем је немешање у туђе ствари. Србија је суверена земља и треба да ради оно што жели да ради. Дакле, Србија није чланица ЕУ, она има један став који је уравнотежен, који је правичан и који је потпуно легитиман. С друге стране, Србија би могла да одигра једну важну улогу у вези с ратом у Украјини, с обзиром и на њено искуство, и на геополитички положај. Она би могла да има важно место за преговарачким столом. Видимо да конфликт у Украјини потпуно измиче контроли, врло смо близу почетка трећег светског рата, а има пуно оних који доливају уље на ватру. Прва међу њима је Урсула фон дер Лајен, која стално заговара и прича да је једино могуће решење – војно решење. С друге стране, САД имају интерес не само да дестабилизују и поделе Европу него да је и униште. Имате и Макрона који јавно заговара мир, а с друге стране шаље топове „цезар” и разне пројектиле на ратишта у Украјину. И имате Марин ле Пен, која је дала добру идеју – да се хитно одржи мировна конференција на којој ће се преговарати о заустављању рата. Дакле, није важно с које стране агресија долази, агресија мора бити заустављена. А рат се може зауставити само преговарањем. И зато кажем, Србија би могла да буде актер у тим мировним преговорима. Јер ко је овде главна жртва? Европски народи. Европски народи су ти који плаћају цене које су отишле у небо, цене нафте, гаса, електричне енергије.

Каква су искуства Француза с последицама увођења санкција Русији, после више од пола године?

С једне стране имате оне који владају, с друге стране имате народ. Они који владају прате своју идеологију и чак и ако постану свесни тога да су погрешили, они неће то да признају и рећи ће да су у праву. Бићемо следеће недеље у ЕП, већ сам то поменуо, и ЕК ће од нас тражити да уведемо нови пакет санкција Русији. То неће ничему служити. Већ сам рекао, највећа жртва целе ове приче су народи, а поготово француски народ, јер француски народ је у овом тренутку у веома тешкој ситуацији. Макрон је крив, прво, јер је уништио нуклеарни сектор, који је некада био веома јак, а сада у потпуности зависимо од Русије и од других земаља које имају енергетске ресурсе. Друго, због тога што је увео санкције Русији, а то је довело до дивљања цена. Ми смо некада били шеста земља на свету када су у питању енергенти, сада то више није случај. Ми за неколико седмица нећемо више имати уопште гас и електричну енергију. Знате да се заговара да се ниво топлоте у становима одржава на 19 степени, да ће интернет да буде ноћу искључен, да ће бојлери да буду искључени од 12 до 14 часова… Један од пет Француза неће бити у стању да плаћа грејање. Десет милиона Француза је сада у тешкој ситуацији. Следеће године ће настати проблем са храном. Државна помоћ која је до сада постојала биће укинута. То све показује до које мере је влада неодговорна, али имате народ који почиње да се буди, који схвата да санкције неће зауставити рат. Санкције су, с друге стране, само обогатиле Русију. Видите колико је рубља напредовала, а Путин је нашао друге савезнике, окренуо се Кини, Индији, Саудијској Арабији, Африци.

Како мислите да ће се завршити ово геополитичко превирање, како ће изгледати свет после смиривања тла?

Све указује на то да ЕУ није способна да управља овим сукобом који се одиграва пред вратима Европе. Први циљ формирања Европске уније на почетку је био заправо да се избегну нови ратови на европском тлу. Други циљеви су били да се смањи незапосленост, да се ради на економском и привредном развоју, да се повећа безбедност. Све је сада супротно. Имате огромну имиграцију, велику незапосленост, предузећа која су делокализована, рат, тероризам. И то је заправо исламски тероризам с којим се поготово Француска суочава, али видимо и све остале земље ЕУ. То су проблеми који ће само расти и ми у нашој странци мислимо да ЕУ треба да се промени изнутра. За две године ћемо имати изборе за ЕП и то ће бити прилика за буђење патриота. За сада нисмо тако бројни, али се надамо да ће се ситуација променити. Видите шта се недавно догодило у Шведској, шта се само пре неколико дана догодило у Италији… Код нас у Француској Национално окупљање има 89 посланика и то је историјски успех наше партије. Све се мења. Видећемо да окупимо партије из других земаља, да направимо једну велику коалицију, рецимо с нашим колегама из Мађарске, Шпаније, Португалије, Пољске, у оквиру посланичке групе ИД. Настојаћемо да будемо прва и најјача опозиција овој данашњој Европској унији која заправо настоји да уништи народе као такве, уместо да им дозволи да буду слободни и суверени.

План Париза и Берлина је уцена

Да ли сте током посете Србији сазнали нешто ново у вези с питањем КиМ?

Могу да кажем да сам веома срећан што сам у делегацији ЕП за Србију јер сам то и желео. Веома ми је блиска тема, волим Србију и могу да кажем да сам референтна особа, којој се у оквиру посланичког клуба ИД обраћају по питању Србије. Овде сам већ био пре отприлике годину и по дана. Имам намеру да посетим и БиХ и Косово, да се опет вратим у Београд, да саслушам људе, јер је то начин да разумем проблематику. Захваљујући сусретима које сам имао ових дана сазнао сам више о тренутним околностима, о актуелној проблематици и мислим да је то основа за одбрану интереса Србије. Наравно, ја нисам Србин, то нису моји сопствени интереси, али оно што ја желим да браним то је – правда, то је добро, то су људи, односно народи и суверенитет земаља. У новембру ће Јован Палалић доћи у Париз, срешће се с неким политичким чиниоцима, то ће бити прилика и за њега да пренесе оно што се догађа у Србији и да да своје виђење ствари. То је један од начина да се бране интереси једне земље.

Управо се појавио план Париза и Берлина који се своди на то да се Београд не противи уласку Косова у међународне организације, па и у УН, а Србији ће бити убрзан пут ка ЕУ, вероватно уз неку финансијску потпору? Да ли мислите да је то добар план за Србију?

За мене је то уцена. Међутим, одмах да кажем да не могу да одговорим на то питање зато што би то опет било мешање у унутрашње ствари једне земље. Србија је слободна земља која ће слободно да одлучи о томе коју позицију ће заузети и коју одлуку ће донети. Ипак има нешто што ћу себи дозволити да вам сугеришем. А то је да мислим да би требало да Србија и Француска много боље и више сарађују на економском плану. Француска је друга економска сила у ЕУ, а 10. добављач и 16. клијент Србије. Не разумем зашто је то тако, зашто је Француска одсутна са српског тржишта, зашто би пре Француске ту били Италија, Аустрија, Белгија… Мада, морам да кажем, није Србија то желела, чуо сам да је изгледа Француска провоцирала такав однос снага. Због тога ћу поставити и питања која се односе на економску сарадњу.